Pročitajte ovu FAQ stranicu. Ako ovde ne nađete informaciju koju tražite, ili tražite više od toga, postoji nekoliko Internet sajtova koje možete posetiti.
Evo spiska takvih organizacija:
|
|
|
|
|
|
Žil Vern je rođen 8. februara 1828. na ostrvu Fejdo u gradu Nantu, Francuska. Njegovo puno ime bilo je Žil Gabrijel Vern i bio je najstarije od petoro dece koje su imali njegov otac Pjer Vern, pariski advokat iz pravničke porodice iz Provanse i njegova majka Sofija Anrijeta Alot de la Fij, bretonsko-škotskog porekla. Posle Žila, rođeni su Pol 1829. i tri devojčice Ana 1836, Matilda 1839 i Mari 1842. godine.
Ni njegov otac, Pjer Vern, ni njegova majka Sofija Anrijeta Alot de la Fij, nisu naginjali ka književnosti. Za Pjera Verna se zna da je pisao pesme kao mlad, ali nije želeo da ih objavljuje. Njegove pesme su se pevale samo u porodičnom krugu i vrlo malo njih je zabeleženo. U stvari, otac je Žila Verna poslao u Pariz da studira pravo, pretpostavljajući da će ga ovaj naslediti u poslu u Nantu. Želeo je da mu sin postane advokat, a ne pisac.
Žil Vern je dosta pisao u svojoj mladosti. Pisao je pesme (i to priličan broj), kratke priče, i pozorišne komade. Većina njih je objavljena u časopisu "Musée des familles" koji je izlazio u Parizu. Nekoliko godina kasnije, kad je Vern postao poznat, mnoge od kratkih priča i komada su - po izboru izdavača - objavljene u okviru nekih izdanja njegove dobro poznate serije romana. Takođe, zbirka njegovih pesama je nedavno objavljena.
Žil Vern je imao već 35 godina kad mu je prvi roman, Pet nedelja u balonu, objavljen Januara 1863. Roman je napisao 1862. i posetio nekoliko pariskih izdavača. Posle nekoliko dana naišao je na Žila Ecela, koji je bio jedan od najpoznatijih izdavača u to vreme. Vern je predao rukopis pod naslovom Putovanje kroz vazduh (Un voyage dans les airs) Ecelu, a ovaj je predložio potrebne korekcije. Knjiga je imala briljantan uspeh. Žil Vern je otkrio novo polje: Geografija i nauka u književnosti.
Da, bio je oženjen. Ime njegove žene bilo je Onorina Devian (devojačko Morel). Ona je bila udovica sa dvoje dece. 20 maja 1856. Vern je otišao u Amijen da bi prisustvovao venčanju svog prijatelja. Tamo je sreo Onorinu, i posle osam meseci, 10. januara 1857. oni su se venčali i otišli u Pariz, gde je Vern živeo nekoliko godina. Četiri godine kasnije, 3. avgusta 1861, rođeno je njihovo prvo i jedino dete, sin Mišel.
Godine 1859, posetio je Englesku i Škotsku, zajedno sa svojim prijateljem Aristidom Injarom. Maršruta je bila Bordo, Liverpul, Edinburg, Škotska, London, itd. Nedavno objavljen roman "Natrag u Britaniju" je bio inspirisan ovim putovanjem.
Godine 1861, Žil Vern je putovao u Skandinaviju, konkretno u Norvešku i Dansku, ponovo s Injarom. Dok je bio na putu, rodio mu se sin Mišel.
Godine 1867, Žil Vern i njegov brat Pol su se ukrcali na Grejt Istern i otputovali za Sjedinjene Države. Tamo su proveli samo nekoliko dana, i posetili Njujork i Nijagarine vodopade. Vernovi utisci su opisani u romanu Ploveći grad.
Godine 1872, posetio je London i Vulvič.
Između 1871 i 1873 išao je u Džersi, Gernsej i Sark (pozvao ga je Ecel).
Godine 1876, posetio je priobalni deo Engleske.
Godine 1878, Vern se otisnuo na duže putovanje svojom jahtom Sen-Mišel III. Posetio je Lisabon, Tanger, Gibraltar i Alžir.
Godine 1879, plovio je u Englesku i Škotsku, ponovo Sen-Mišelom III. Posetio je Jarmaut, Edinburg i Dover, Hebride, itd.
Godine 1880, išao je u Irsku, Škotsku i Norvešku.
Godine 1881, putovao je u Holandiju, Nemačku i Dansku, na svom brodu Sen-Mišel III. Pol Vern je o ovom putovanju napisao priču Od Roterdama do Kopenhagena.
Godine 1884, Vern je prokrstario Sredozemljem na svojoj jahti Sen-Mišel III, i posetio Alžir, Maltu, Italiju i druge zemlje.
Godine 1887, Žil Vern je obišao Belgiju i Holandiju, gde je pročitao svoju pripovetku Porodica pacova.
Sen-Mišel III
U mladosti, Žil Vern je živeo na ostrvu Fejdo u Nantu. Njegova porodica je imala i kuću u Šantenaju, u okolini grada. Godine 1847, otišao je u Pariz da studira pravo. Posle venčanja, Vernova porodica je živela u Parizu par godina, zatim se preselila u Otej (sada deo Pariza), a kasnije u L Krotoj. Godine 1871, Žil Vern se doselio u Amijen, gde je živeo do kraja života, najpre u Bulevaru Gijenkur 23 (1871-1873), zatim u Bulevaru Longevil 44 (1873-1882), u Ulici Šarl-Dibua 2 (1882-1900), i ponovo u Bulevaru Longevil do svoje smrti 1905. |
Ulica Šarl-Dibua 2 |
Godine 1888 Žil Vern je izabran u Gradski Savet grada Amijena. Posvetio se kulturnim problemima, pozorištima, školama i urbanizaciji. Inaugurisan je u "Cirque Municipal" 1889. Na isto mesto je ponovo biran 1892, 1896 i 1900. |
Cirque Municipal |
Evo liste Vernovih mašina i pronalazaka koji sada postoje ili se očekuju u bliskoj budućnosti, kao i knjiga u kojima su opisani.
Evo liste stvari za koje se misli da ih je Žil Vern predvideo, a u stvari nije. Takođe je objašnjeno zašto ih nema na prethodnoj listi.
Žil Vern je ovu knjigu napisao 1863. godine. Predao je rukopis Ecelu, koji ga je odbio. Obrazloženje je bilo da je isuviše pesimističan, i da bi objavljivanje ovog romana upropastilo reputaciju Žila Verna kao pisca. Vern je ostavio roman među svojim papirima, i 130 godina kasnije, rukopis se pojavio. Porodica je čuvala rukopis, iako su proučavaoci Vernovog dela znali za njegovo postojanje. Rukopis je slučajno otkrio 1990 godine Vernov praunuk. Našao ga je u sefu, za koji je Mišel mislio da je prazan, a takođe je i izgubio ključ. Godine 1994, roman je objavljen u Francuskoj u izdanju Ašeta i odmah doživeo veliki uspeh. |
|
Žil Ecel, Vernov izdavač, je kumovao toj kolekciji. Tri romana su već bila objavljena s uspehom, kad je Ecelu palo napamet da imenuje celu seriju. U predgovoru romana Doživljaji kapetena Haterasa Ecel je napisao da je cilj Vernovih Neobičnih putovanja da se predstavi znanje iz geografije, geologije, fizike i astronomije koje proističe iz moderne nauke i da se, na jedan zabavan i slikovit način prepriča...istorija univerzuma.
Ako uzmemo u obzir knjigu s kojom je Ecel počeo da imenuje seriju, onda je to roman Doživljaji kapetena Haterasa.
Fileas Fog je počeo svoj put oko sveta 2. oktobra 1872. Napustio je London u 20:45 i krenuo na istok. Posle prolaska kroz mnoge zemlje na putu oko sveta, Fileas je verovao da je stigao u London 21. decembra u 20:50, što će reći sa zakašnjenjem od 5 minuta. Znači, mislio je da je izgubio opkladu. Međutim, posle je otkrio da je stigao 20. decembra u 20:50, posle 79 dana, pa je stoga dobio opkladu! Objašnjenje: Fileas je, ne znajući, zaradio jedan dan, zato što je išao na istok. Za svaki pređeni stepen prema istoku, zaradio je 4 minuta. Kako Zemlja ima 360 stepeni, 360 puta 4 je 1440 minuta ili 24 časa!
Dve najpoznatije knjige su Dvadeset hiljada milja pod morem i Put oko sveta za osamdeset dana. One su prilagođene za pozorište, bioskop, TV-serije, doživele veliki broj izdanja i prevedene na mnogo svetskih jezika.
Žil Vern je uglavnom pisao avanturističke priče, a Vels naučnofantastične. Vels je pravi "otac SF-a". Vern je opisivao mašine koje su bazirane na naučnim činjenicama iz njegovog vremena. On je svoje ideje razvijao na osnovu znanja koje je posedovao. Vern objašnjava svaki izum veoma dobro, sa puno detalja. Vels je, s druge strane, izmislio svoje mašine, koje nisu bazirane na nauci njegovog vremena. Njegove mašine su konstruisane pomoću materijala koji ne postoje, i pojave koje se zbivaju u Velsovim pričama nisu baš objašnjene. One su samo naučna fantastika.
Zbog svog uspeha, Vern je morao da istrpi napade da neuspešna i ogorčena pisca. Prvi, Eduar Kadol je tvrdio da je koautor komada Put oko sveta za osamdeset dana, posle kratke i neuspešne saradnje s Vernom u pisanju skice za scenario, pre objavljivanja romana. Na kraju, procesa nije bilo, ali je Kadol dobio autorska prava na komad koliko i sam Žil Vern.
Posle izlaska Putovanja u središte Zemlje iz štampe, Verna je napao Leon Delma, koji je objavio nekoliko pripovetki pod imenom Rene d Pon-Žes. On je optužio Verna za plagijat njegove priče Glava Mimera koja je objavljena u časopisu za koji je Vern rekao da nikad nije čuo. "Plagijat" je, u stvari, bila samo slučajnost što se tiče puta u središte Zemlje. Dok je Pon-Žes opisao mesečevu senku, Vern je pominjao senku sunca. Suđenje je održano 1877. i Vern je proglašen nevinim.
U romanu Pozdrav zastavi, napisanom 1897, Žil Vern je pisao o pronalazaču Tomasu Rohu, za čiji ga je lik inspirisao francuski hemičar Ežen Tirpen, koji je izumeo melinit (vrsta eksploziva), i pokušao da ga proda francuskoj vladi. Vlada je odbila. U romanu, Roh je dobio nervni slom nakon što je nekoliko zemalja odbilo da kupi njegov pronalazak. U Vernovom dopisivanju s bratom Polom, često se pominje "Tirpen", označavajući lik Roha iz romana Pozdrav zastavi. Vernov Roh je bio neverovatno sličan Tirpenu. Onda je Ežen Tirpen tužio Žila Verna, koga je branio Rejmon Puankare. Na kraju je Vern oslobođen optužbi. Međutim, njegovo pismo Polu nam govori da je stvarno kreirao Roha na osnovu Tirpena.
Žil Vern je 1864. godine objavio članak s naslovom Edgar Po i njegovo delo u časopisu "Musée des familles." U ovom članku je temeljito analizirao del poznatog severnoameričkog pisca Edgara Alana Poa. , U stvari, Vernov roman Zagonetka ledenog mora je nastavak Poovog romana Avanture Artura Gordona Pima, a takođe se misli da je Vern inspirinsan Poovom pričom Tri nedelje u sedmici napisao Put oko sveta za osamdeset dana. Dalje, kriptogrami tajnih poruka koji igraju važnu ulogu u romanima kao Putovanje u središte Zemlje, Prav a osuđen, i čak Deca kapetana Granta su inspirisani pripovetkom Zlatni jelenak.
To je bio film Putovanje na Mesec (Voyage dans la Lune) koji je režirao Žorž Melije 1902. godine. Inspirisan je Vernovim romanom Sa Zemlje na Mesec.
Ne znamo. Vrednost varira. Zavisi od mnogo stvari: stanja knjige (da li je nova ili korišćena), vrste izdanja, itd... Takođe, stara knjiga je retko prvo izdanje. Reči original i prvo izdanje imaju sasvim precizno značenje. Na primer, originalno izdanje knjige Žila Verna nije isto što i prvo ilustrovano izdanje. Za više informacija, predlažemo da se obratite lokalnoj antikvarnici.
Ne. Ovaj potpis se nalazi na svim kopijama ovog romana u originalnom izdanju. Sva "in-octavo" izdanja knjige Klovis Dardentor koja je ilustrovao Ecel imaju potpis Žila Verna. On je ovu knjigu posvetio svojim trima unucima.
Jeste. Sarađivao je s Adolfom D'Enerijem koji je izvršio dramatizaciju nekih njegovih romana. Takođe je radio s Gabrijelom Marselom, kada je pisao Istoriju poznatih putovanja i putnika. Marsel je bio bibliotekar u Narodnoj Biblioteci u Parizu. Vern je znao da govori i čita samo na francuskom a veliki deo potrebnih informacija je bio napisan na stranim jezicima. Stoga je bilo nepohodno organizovati saradnju s Marselom. Njih dvojica su takođe sarađivali dok je Vern pisao Ekonomsko i naučno osvajanje sveta (La conquête économique et scientifique du globe), iako ovaj rad nije nikad završen niti objavljen. Pored toga, mislilo se da je Vern napisao Brodolom Sintije (ovaj roman ne spada u seriju Neobična putovanja) u saradnji s Andreom Lorijem, ali je nedavno rečeno da je on, u stvari, samo recenzirao knjigu., a njegovo ime je dodato u komercijalne svrhe. Pre toga, Vern je preradio i u velikoj meri izmenio dva rukopisa koje je Lori napisao. Ova dva teksta postala su romani potpisani imenom Žila Verna: Pet stotina miliona Beguminih i Južna zvezda. Vern je sarađivao sa Teofilom Lavaleom dok je ovaj pisao Ilustrovanu geografiju Francuske i njenih kolonija. Lavale je umro 1866. i za sobom ostavio samo uvod. Ecel je ponudio Žilu Vernu da to delo završi. Da lista bude potpuna, možemo pomenuti i brojne saradnike koje je Vern imao dok je pisao neke svoje romane. Neki od njih su poznati, na primer dvojica matematičara: njegov nećak Anri Garse i Alber Baduro. Prvi je odradio sve matematičke proračune za roman Sa Zemlje na Mesec, a drugi za roman Naglavačke. Pol Vern, Žilov brat, takođe je bio saradnik i to u svim romanima koji se bave morem i brodovima. Konačno, i sam Ecel se smatra redovnim saradnikom. On je prvi čitao rukopise. Njihova prepiska - trenutno se priprema za štampu - i analiza originalnih rukopisa pokazuju da je Ecel uneo dosta ideja, od kojih su neke prilično izmenile prvobitne tekstove.
Nema greške. Na prvi pogled, izgleda da je Žil Vern napravio grešku, želeći da ukomponuje radnju tri romana: Deca kapetana Granta, Dvadeset hiljada milja pod morem i Tajanstveno ostrvo. U Deci kapetana Granta radnja se odigrava između 1864. i 1865. godine. Na kraju knjige, u martu 1865. Erton je ostavljen na ostrvu. U Tajanstvenom ostrvu, radnja je smeštena između 1865. i 1869. godine. U Decembru 1866. Sajras Smit i drugovi pronalaze Ertona. On im izjavljuje da je ostavljen na ostrvu dvanaest godina ranije, što će reći 1854. Kad je Erton pričao svoju priču, on je smestio događaje u 1854. i 1855. godinu i tačnije, da je na ostrvu ostavljen 18. marta 1855. To je znači deset godina ranije od datuma koji se pominje u Deci kapetana Granta. Takođe, u Tajanstvenom ostrvu, na kraju romana (1869. godine) Sajras Smit je rekao Nemu da ga poznaje, zato što je čitao knjigu koju je napisao Aronaks za vreme svog boravka na Nautilusu. Tada je Nemo rekao da je prošlo šesnaest godina otkako je taj čovek napustio Nautilus. Ovo nas vraća u 1853. Međutim, radnja u knjizi Dvadeset hiljada milja pod morem je smeštena u 1866. godinu. Istina je da su obojica, i Žil Ecel i Žil Vern znali za paradoks i da su ga prihvatili. Postoje dve fusnote u originalnom francuskom izdanju Tajanstvenog ostrva, gde je izdavač priznao postojanje neslaganja u datumima i sa Decom kapetana Granta i sa Dvadeset hiljada milja pod morem. Prva fusnota se nalazi u XVII poglavlju druge knjige. U njemu Erton priča svoju priču Sajrasu Smitu. U fusnoti se kaže da su događaji o kojima priča Erton iz knjige Deca kapetana Granta, i dodaje se da će čitalac na kraju razumeti zašto pravi datumi nisu isprva upotrebljeni. Druga fusnota se nalazi u XVI poglavlju treće knjige. Tu Nemo priča svoju priču. Ova fusnota prihvata paradoks sa datumima u romanima Dvadeset hiljada milja pod morem i Tajanstveno ostrvo, a čitalac je pozvan da vidi prethodnu fusnotu iz druge knjige.